Astronaut proveo 178 dana u svemiru, pa shvatio "ogromnu laž": "Video sam Zemlju, ali jednu stvar nisam"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Ron Garan je proveo 178 dana u svemiru i kaže da ga je pogled na tanku atmosferu Zemlje naterao da drugačije razmišlja o planeti i ljudima.
- Njegova poruka je da su planeta, društvo i priroda važniji od ekonomije, jer bez zdrave Zemlje nema ni funkcionalnog društva.
- Garan taj uvid naziva 'orbitalnom perspektivom' i smatra da bi trebalo da vodi odluke koje utiču na buduće generacije.
Ron Garan je tokom astronautske karijere proveo ukupno 178 dana u svemiru, video Zemlju iz perspektive koju će doživeti tek mali broj ljudi i kroz prozor Međunarodne svemirske stanice posmatrao prizore koji sa tla gotovo da ne mogu da se zamisle. Video je munje kako sevaju kroz ogromne olujne sisteme, polarnu svetlost koja poput zavese lebdi iznad planete i gradove koji noću sijaju u tami. Ipak, nije ga najviše potresla lepota Zemlje, već njena krhkost.
Dok sa površine gledamo u nebo i imamo utisak da se atmosfera proteže gotovo beskonačno, iz orbite ona izgleda kao jedva primetan sloj koji obavija planetu. Garan je upravo tada shvatio da se između čitavog života na Zemlji i surovog svemira nalazi iznenađujuće tanak zaštitni omotač. Taj prizor promenio je način na koji razmišlja o planeti, društvu, ekonomiji, ali i problemima kojima se čovečanstvo svakodnevno bavi.
"Video sam planetu, ali nisam video ekonomiju"
Garan je 2011. godine proveo 164 dana u svemiru kao član ekspedicija 27 i 28 na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Pre toga je 2008. leteo spejs-šatlom "Diskaveri", a tokom dve misije sakupio je više od 178 dana u svemiru i učestvovao u četiri svemirske šetnje.
Tek kada je planetu posmatrao spolja, kaže, počeo je potpuno drugačije da razmišlja o tome kako je uređen svet na njenoj površini. Njegova možda najpoznatija rečenica iz tog iskustva glasi: "Video sam planetu, ali nisam video ekonomiju."
Nije time tvrdio da ekonomija nije važna niti da bi svet mogao da funkcioniše bez nje. Njegova kritika odnosi se na redosled prioriteta. Garan smatra da smo izgradili sistem u kojem se priroda često posmatra kao resurs koji postoji da bi služio ekonomiji, iako je, posmatrano iz svemira, odnos upravo suprotan. Bez zdrave planete nema društva, a bez funkcionalnog društva nema ni ekonomije.
Zbog toga bi, prema njegovoj ideji, redosled trebalo da bude planeta, društvo, pa tek onda ekonomija. Upravo na taj raskorak mislio je kada je govorio da "živimo u laži".
Pogledajte u galeriji kako se oblače astronauti u svemiru:
Jedna stvar posebno ga je potresla
Sa Međunarodne svemirske stanice Garan je posmatrao atmosferu kao izuzetno tanak sloj koji obavija Zemlju. Ispod njega nalazili su se svi okeani, šume, gradovi, ljudi i praktično svaki poznati oblik života. Iz te perspektive problemi koje na Zemlji često razdvajamo u posebne kategorije počeli su mu da izgledaju kao delovi istog sistema.
Klimatske promene, nestajanje šuma i gubitak biodiverziteta, prema njegovom viđenju, nisu potpuno odvojene krize. One su povezane načinom na koji ljudi koriste ograničene resurse planete. Za njega je ključna greška u tome što sebe ne doživljavamo dovoljno kao stanovnike jedne planete.
Na Zemlji svakodnevno govorimo o državama, granicama, političkim blokovima, ekonomskim interesima i podelama. Sa nekoliko stotina kilometara visine sve ono što deluje toliko važno jednostavno nestaje iz vidokruga. Granice se ne vide. Ostaju kontinenti, mora i jedan tanak atmosferski omotač.
Astronautima se događa neobična promena perspektive
Garan nije prvi astronaut koji je posle povratka iz svemira govorio o snažnoj promeni načina na koji posmatra Zemlju. Za takvo iskustvo postoji i naziv – "overview effect", odnosno efekat sagledavanja Zemlje kao celine.
Termin je osmislio američki pisac Frenk Vajt, koji je tokom razgovora sa astronautima primetio da mnogi opisuju sličan osećaj nakon što planetu prvi put vide iz orbite ili sa Meseca. Njegova knjiga "The Overview Effect" objavljena je 1987. godine, a kroz nju je pokušao da objasni zašto pogled na Zemlju iz svemira kod pojedinih astronauta izaziva duboku promenu perspektive.
Kod nekih taj trenutak donese snažan osećaj povezanosti sa ostatkom čovečanstva, dok kod drugih produbi svest o ekološkim problemima. Iskustvo nije identično kod svih, ali se kroz njihove priče neprestano ponavlja isti motiv – Zemlja iz svemira izgleda mnogo manja i ranjivija nego što deluje dok stojimo na njenoj površini.
Garan pravi razliku između dva važna trenutka
Američki astronaut, međutim, smatra da samo shvatanje nije dovoljno. On zato razlikuje "overview effect" od onoga što naziva "orbitalnom perspektivom". Prvi je trenutak spoznaje, kada čovek sagleda koliko su planeta i život na njoj međusobno povezani. Drugi počinje tek nakon toga i odnosi se na pitanje šta ćemo uraditi sa onim što smo shvatili.
Za Garana orbitalna perspektiva predstavlja poziv na delovanje. U njegovom viđenju nije dovoljno vratiti se iz svemira, pričati koliko je planeta lepa i nastaviti da se ponašamo isto kao ranije. Upravo u tome vidi suštinu svog pogleda na velike svetske probleme. Umesto da ih rešavamo izolovano i kratkoročno, smatra da bi odluke trebalo donositi uz svest o tome kako utiču na čitav sistem, ali i na ljude koji će na Zemlji živeti decenijama posle nas.
Pogledajte fotografije letelice Artemis 2 koja je nedavno odletela u svemir:
Zašto govori o filmovima "Ajkula" i "Vrtoglavica"
Da bi objasnio kako ljudi mogu da pokušaju da usvoje takvu perspektivu i bez odlaska u svemir, Garan koristi neočekivano poređenje iz sveta filma. Reč je o tehnici "dolly zoom", poznatoj iz ostvarenja kao što su "Ajkula" i "Vrtoglavica". Kamera se tokom tog kadra udaljava od objekta, dok objektiv istovremeno približava sliku, zbog čega ono što je u prvom planu ostaje relativno isto, dok se perspektiva pozadine dramatično menja.
Garan smatra da bi na sličan način trebalo pristupati i problemima na Zemlji. Potrebno je dovoljno se "udaljiti" da vidimo čitavu planetu, posledice neke odluke za različite države i ono što može da se dogodi kroz nekoliko generacija. Ali istovremeno ne smemo da izgubimo čoveka iz prvog plana.
Drugim rečima, globalna slika ne sme da pretvori ljude u puke brojke, birače, radnu snagu ili potrošače. Potrebno je istovremeno videti i pojedinca i širu sliku.
"Nismo sa Zemlje, mi smo od Zemlje"
Godine provedene razmišljajući o iskustvu iz orbite dovele su Garana do još jedne ideje. Čovek, prema njegovom shvatanju, ne treba sebe da doživljava kao biće koje samo živi na Zemlji, već kao deo same Zemlje.
Takva razlika na prvi pogled može delovati samo jezički, ali za njega ona menja odnos prema planeti. Ako prirodu posmatramo kao nešto odvojeno od ljudi, lakše ju je tretirati kao neograničeno skladište resursa. Ako sebe shvatimo kao deo istog sistema, uništavanje tog sistema postaje i pitanje sopstvenog opstanka.
Zbog toga se Garan i godinama nakon poslednje svemirske misije vraća onome što je video kroz prozor stanice. Ne samo lepoti planete, već i činjenici da gotovo sve što čovečanstvo ima postoji unutar jednog izuzetno tankog sloja atmosfere.
Uprkos svemu, nije izgubio optimizam
Njegove poruke često zvuče kao upozorenje, ali Garan sebe ne vidi kao pesimistu. Naprotiv, veruje da sve više ljudi shvata koliko su države, društva, ekonomije i prirodni sistemi međusobno zavisni. Smatra da bi takva svest vremenom mogla da dostigne tačku u kojoj će problemi koji danas izgledaju gotovo nerešivo početi da se posmatraju na potpuno drugačiji način.
Možda je zato najveći paradoks njegovog iskustva upravo promena razmera. Dok živimo na Zemlji, svakodnevni sukobi i problemi deluju ogromno, dok nam sama planeta izgleda beskrajno velika i stabilna. Kada se pogleda iz svemira, slika se obrne – planeta postane mala, usamljena i krhka, dok granice, podele i mnoge stvari oko kojih se ljudi neprestano sukobljavaju jednostavno nestanu iz pogleda.
Video: Velike promene na astronautima nakon sletanja na Zemlju
Medicinsko odricanje od odgovornosti
Za sva pitanja u vezi sa zdravstvenim stanjem, simptomima ili terapijom obratite se svom lekaru ili drugom kvalifikovanom zdravstvenom radniku. Nemojte zanemarivati stručni medicinski savet niti odlagati traženje medicinske pomoći zbog informacija pročitanih na ovom sajtu.